Један школски час и Србија
ЈЕДАН ШКОЛСКИ ЧАС
Кад звони за час
увек имам трему,
па зашто сам увек
баш ја крив у свему.
Почео је српски,
сео сам на место,
нећу да ме наставник
опомиње често.
Хоћу и да слушам
и да будем вредан,
не желим и не смем
да добијем један.
Ја понекад пишем песме
рука не зна да ми стане,
јер, верујте, све сам то
наследио ја од маме.
Зато волим српски,
али највише песме
и то ми нико
забранити не сме.
Дарко Јевтић
ШКОЛА
Школа је кућа знања,
смеха, игре, радовања.
У школи постајеш научник славни
и проводиш део живота главни.
У школи се прва љубав рађа,
од прве љубави нема слађа.
Тамо стичеш пријатеље разне
и с њима делиш и похвале казне.
Сви ђаци мисле да се тамо муче
али у школи свашта корисно уче.
Школа је битан део живота,
у ђачким данима се крије лепота.
Јана Стевановић 6-2
СРБИЈА
Кроз равнице,
кроз планине,
испод неба,
испод звезда,
а са звездама у очима,
зачудо и даље живи,
земља мала,
сва у њиви,
зовемо је Србија.
Такав простор мали,
а плећа му пуна
многих ствари,
историје и њене хистерије,
предузећа и смећа врећа,
играњима са цепањима и спајањима,
сталног мешања;
Безброј вода,
безброј смерова
сливају се у шарено,неслано и малено
море,
извезено разноврсношћу,
мноштвом чипки.
А људи пливају
и пливају кроз таласе и вртлоге
некако се сналазе...
Волим Србију,
јер је море
без мора,
јер се инати,
јер је раскош боја,
јер је моја,
јер је моја...
Урош Ђурковић
ОШ „Вук Караџић“,Сремчица
